Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пла̏хта

жтом 4, стр. 455

пла̏хта

плахта

Лема

плахта

Извор

том 4, стр. 455, редослед 13

  1. 1.

    (ген. мн. пла̑хта̄) четвороугласти комад платна којим се што покрива (најчешће кревет), поњава, креветски чаршав.

    ген. — генитивмн. — множина
    — Умјесто у плахте и покриваче, легла би их мајка, онако голе, у луг.
    Божић
    Нашла је у ковчегу чисте плахте и престрл кревете.
    Ћоп.
  2. 2.

    столњак, чаршав. Р-К Реч.

  3. 3.

    платно за покривање кола, колски кров, арњеви. Р-К Реч.

  4. 4.

    фиг. оно што по облику личи на плахту.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Сунце се промолило над кућама, над мраком земље залепрша у сивини плахта устрепталог злата.
    Поп. Ј.
    Она је хтјела у ноћ тиху, снену ... да одрежем двије плахте мјесечине.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
пла̏хта ж (ген. мн. пла̑хта̄) 1. четвороугласти комад платна којим се што покрива (најчешће кревет), поњава, креветски чаршав. — Умјесто у плахте и покриваче, легла би их мајка, онако голе, у луг. Божић. Нашла је у ковчегу чисте плахте и престрл кревете. Ћоп. 2. столњак, чаршав. Р-К Реч. 3. платно за покривање кола, колски кров, арњеви. Р-К Реч. 4. фиг. оно што по облику личи на плахту. — Сунце се промолило над кућама, над мраком земље залепрша у сивини плахта устрепталог злата. Поп. Ј. Она је хтјела у ноћ тиху, снену ... да одрежем двије плахте мјесечине. Наз.