Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пла̏х

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 454

пла̏х

плах, плаха

Лема

плах

Варијанте

плаха, пла̀ха

Извор

том 4, стр. 454, редослед 20

  1. 1.

    и пла̀хо 1 бојажљив, страшљив.

    — Анђелија млада ... ко̂ срна лака, ко̑ кошута плаха, слази међ цвеће да за драгим тужи. Ант.
  2. 2.

    То срце што дрхће ко птичица плаха. Јур.

  3. 2.а.

    брз, хитар.

    — Ти с оним плахим ногама што једва тла се тичу.
    Домј.
  4. 2.б.

    нагао, бујан.

    — Ова два батаљона ... спустила се у кањон Сутјеске, прешла ову плаху реку и сада се налазе с оне стране Сутјеске. Дед.
  5. 2.в.

    Грми у облаку из којег ће ударити на жедну земљу плах дажд. Наз.

  6. 3.а.

    силан, јак, крепак, жесток.

    — Ал ко̑ плаха ватра навалише Турци.
    Торд.
    Нек у смртном страху бедна браћа] ... чују твоју песму плаху где грми крај њине сликовите прозе.
    Рак.
  7. 3.б.

    ватрен, необуздан; који се лако одушевљава; који се брзо расрди, пргав, напрасит, прек, плаховит.

    — Мартин је човјек прост, весељак ... али му је душа чиста од гријеха, срце од плахих страсти.
    Јурк.
    Јест, и ја сам некад био млад ко̑ и ти, плах и срчан.
    Митр.
  8. 4.

    сјајан, врло добар.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — А плаха свадба била!
    Ћип.
Изворни текст (OCR)
пла̏х, пла̏ха и пла̀ха, пла̏хо и пла̀хо 1. бојажљив, страшљив. — Анђелија млада ... ко̂ срна лака, ко̑ кошута плаха, слази међ цвеће да за драгим тужи. Ант. 2. То срце што дрхће ко птичица плаха. Јур. 2. а. брз, хитар. — Ти с оним плахим ногама што једва тла се тичу. Домј. б. нагао, бујан. — Ова два батаљона ... спустила се у кањон Сутјеске, прешла ову плаху реку и сада се налазе с оне стране Сутјеске. Дед. В. Грми у облаку из којег ће ударити на жедну земљу плах дажд. Наз. 3. а. силан, јак, крепак, жесток. — Ал ко̑ плаха ватра навалише Турци. Торд. Нек у смртном страху бедна браћа] ... чују твоју песму плаху где грми крај њине сликовите прозе. Рак. б. ватрен, необуздан; који се лако одушевљава; који се брзо расрди, пргав, напрасит, прек, плаховит. — Мартин је човјек прост, весељак ... али му је душа чиста од гријеха, срце од плахих страсти. Јурк. Јест, и ја сам некад био млад ко̑ и ти, плах и срчан. Митр. 4. покр. сјајан, врло добар. — А плаха свадба била! Ћип.