Одредница

пла̀чно

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 456

пла̀чно

плачно

Лема

плачно

Извор

том 4, стр. 456, редослед 6

  1. 1.

    који припада плачу.

    — Нетко плачне сузе лије.
    Крањч. С.
    Касно у јесен се оборе бескрајне плачне кише.
    Ћоп.
  2. 2.

    пун суза, сузан, обливен сузама, заплакан.

    — Очи му беху плачне.
    Вес.
    Он, момак ... треба да тјеши плачне.
    Мул.
    Плачнијем срцем грозне справе гледа, плачнијем срцем, ал је сухо око.
    Маж. И.
  3. 3.

    који је сличан плачу, који је готов да заплаче, у коме има примесе плача.

    — Марица одједаред пређе у нов, монотоно плачан глас.
    Сек.
    Већ су ми досадили плачни повици.
    Л-К
  4. 4.

    који изазива плач (због тешких последица), немио, страшан.

    — Ти ми крива ниси, већ богови криви су мени који су плачни рат навалили ахејски на ме.
    М-И
  5. 5.а.

    фиг. тужан, жалостан (јер је плач знак туге).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Читалац осећа да су то плачне душе које је живот повредио.
    Прод.
  6. 5.б.

    који исказује тугу.

    — Предала је плачну Харфу.
    Крањч. С.
  7. 6.

    јадан, бедан, излизан, истрошен.

    — Жена унесе апотеку
    — обичан војнички дрвени сандук, ишаран неким плачним бојама, и спусти га на крај стола.
    Сиј.
Изворни текст (OCR)
пла̀чно 1. који припада плачу. — Нетко плачне сузе лије. Крањч. С. фиг. Касно у јесен се оборе бескрајне плачне кише. Ћоп. 2. пун суза, сузан, обливен сузама, заплакан. — Очи му беху плачне. Вес. Он, момак ... треба да тјеши плачне. Мул. фиг. Плачнијем срцем грозне справе гледа, плачнијем срцем, ал је сухо око. Маж. И. 3. који је сличан плачу, који је готов да заплаче, у коме има примесе плача. — Марица одједаред пређе у нов, монотоно плачан глас. Сек. Већ су ми досадили плачни повици. Л-К. 4. који изазива плач (због тешких последица), немио, страшан. — Ти ми крива ниси, већ богови криви су мени који су плачни рат навалили ахејски на ме. М-И. 5. фиг. а. тужан, жалостан (јер је плач знак туге). — Читалац осећа да су то плачне душе које је живот повредио. Прод. б. који исказује тугу. — Предала је плачну Харфу. Крањч. С. 6. јадан, бедан, излизан, истрошен. — Жена унесе апотеку — обичан војнички дрвени сандук, ишаран неким плачним бојама, и спусти га на крај стола. Сиј.