пла̏ч
плач QA: medium
Лема
плач
Извор
том 4, стр. 456, редослед 5
- 1.
(лок. пла̀чу) рефлексна психофизиолошка појава праћена сузама и ридањем, која је последица јаког, обично болног надражаја или доживљаја: горак ~, грчевити
хистеричан ~, ~ деце. — Грч ме плача спопада кад се сјетим неких ријечи. П 1939.
- 2.
фиг. различити звукови или шумови који изазивају представу плача.
Наше душе слушају у својим дубинама плач звона краљевских Дечана. Матош. Тај плач старих дрвених кола пробуди Хаџију. Сиј.
- 3.
фиг. туга, жалост.
На овим својим рукама носим свој плач и очај. Мар.
- 4.
а. фолкл. нарицање за мртвим.
Кад У Кучима ко умре у кући, огласе смрт жене лелеком. Суседи ... похитају одмах кући умрлога на плач. Рј. А. б. тужна песма. — Тада не бих тужио за тобом ... овај красни плач. Наз. в. цркв. тужаљка пророка Јеремије која се пева у коризми у цркви. — Већ су пјевали плач, јер је била прва коризмена недјеља.
Фразе
бризнути (грунути, ударити, пасти, провалити) у ~ нагло и јако плакати; долина плача овај свет, живот на овој земљи; измолити што плачем измолити сузама; напунити ку ћу плачем много и заједно с ким плакати; натерати кога у ~ учинити да ко заплаче; с(а)- владати ~ уздржати се од суза; земља плача поробљена, неслободна земља. пла̏чан, пла̏чна и пла̀чна, пла̏чно и
Изворни текст (OCR)
пла̏ч м (лок. пла̀чу) 1. рефлексна психофизиолошка појава праћена сузама и ридањем, која је последица јаког, обично болног надражаја или доживљаја: горак ~, грчевити