Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

плебе́јац

мтом 4, стр. 458

плебе́јац

плебејац

Стална адреса

Лема

плебејац

Етимологија

Latin

Извор

том 4, стр. 458, редослед 24

  1. а.

    човек из пука, народа, пучанин (у класном буржоаском друштву); супр. племић.

    — То је плебејац који се пробио у више кругове.
    СКГ 1937
    Ја мрзим еудалца можда зато што сам ја плебејац.
    Козарч.
  2. б.

    у старом Риму припадник нижег слоја становништва, лично слободног, али у почетку без икаквих политичких права; супр. патрициј.

    history
    ист. — историјски, историјасупр. — супротно
    — Остали становници Рима, који нису припадали патрицијским родовима, звали су се плебејци.
    Пов. 1
Изворни текст (OCR)
плебе́јац, -јца м лат. а. човек из пука, народа, пучанин (у класном буржоаском друштву); супр. племић. — То је плебејац који се пробио у више кругове. СКГ 1937. Ја мрзим еудалца можда зато што сам ја плебејац. Козарч. б. ист. у старом Риму припадник нижег слоја становништва, лично слободног, али у почетку без икаквих политичких права; супр. патрициј. — Остали становници Рима, који нису припадали патрицијским родовима, звали су се плебејци. Пов. 1.