Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пле́вити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 459

пле́вити

плевити

Лема

плевити

Извор

том 4, стр. 459, редослед 17

  1. —

    ијек. плијѐвити, несврш чупати траву и коров око корисних биљака, чистити (повртњак, башту и сл.).

    ијек. — ијекавскисл. — слично
    — У башти ... сам мало плевила. Трифк. Ту се је морала мајка дневно сагибати, окапати, плијевити драч. Мишк. фиг. Превазишли су Французе, који су велики мајстори да по туђем плеве.
    Сек.
Изворни текст (OCR)
пле́вити, -ӣм, ијек. плијѐвити, несврш. чупати траву и коров око корисних биљака, чистити (повртњак, башту и сл.). — У башти ... сам мало плевила. Трифк. Ту се је морала мајка дневно сагибати, окапати, плијевити драч. Мишк. фиг. Превазишли су Французе, који су велики мајстори да по туђем плеве. Сек.