пле̏менит
племенит
Лема
племенит
Извор
том 4, стр. 460, редослед 10
- 1.а.
који се одликује високим моралним особинама, честит, поштен; пожртвован, великодушан.
— Племенит човек радује се сваком добру другог човека. Кнеж.
- 1.б.
који има општи значај, општу вредност, узвишен циљ.
— Било га је лако ... предобити за лијепе и племените ствари.
Био је решен да сав свој век посвети племенитом, тешком раду и делима.
- 2.а.
који припада старом, угледном роду.
archaic— Котор је ... имао племенито друштво (властела которскијех
— corpo nobile) које је у свој ред могло примити кога год је Хтјело.
У даљини ... племенита и као Туропоље стара опћина Драганић.
- 2.б.
који има јако изражена обележја, својства добре пасмине, расе, врсте (о домаћим животињама, о култивисаним биљкама): племенити пси, ~ коњ, ~ лоза, ~ дрво, племените воћке, ~ пшеница.
- 3.
изузетан, изванредан по некој од својих особина (лепоти, елеганцији, финоћи и сл.).
— Била је ... енергичних црта, врло племенита изражаја.
Мљечанка у крзну и сомоту, чије се тијело, витко и племенито, не може ни замислити. ндр. И.
Фразе
племените ковине (метали) ковине, метали који на ваздуху не оксидишу (платина, сребро, злато); племенити јелен лов. јелен гранатих и усправних рогова с више парожака, према старости.
Изворни текст (OCR)
пле̏менит, -а, -о 1. а. који се одликује високим моралним особинама, честит, поштен; пожртвован, великодушан. — Племенит човек радује се сваком добру другог човека. Кнеж. Б. б. који има општи значај, општу вредност, узвишен циљ. — Било га је лако ... предобити за лијепе и племените ствари. Том. Био је решен да сав свој век посвети племенитом, тешком раду и делима. Дом. 2. а. заст. који припада старом, угледном роду. — Котор је ... имао племенито друштво (властела которскијех — corpo nobile) које је у свој ред могло примити кога год је Хтјело. Вук. У даљини ... племенита и као Туропоље стара опћина Драганић. Матош. б. који има јако изражена обележја, својства добре пасмине, расе, врсте (о домаћим животињама, о култивисаним биљкама): племенити пси, ~ коњ, ~ лоза, ~ дрво, племените воћке, ~ пшеница. 3. изузетан, изванредан по некој од својих особина (лепоти, елеганцији, финоћи и сл.). — Била је ... енергичних црта, врло племенита изражаја. Новак. Мљечанка у крзну и сомоту, чије се тијело, витко и племенито, не може ни замислити. ндр. И.