пле̏ме
племе
Лема
племе
Извор
том 4, стр. 460, редослед 7
- 1.
(мн. племѐна, ген. племе́на̄) заједница људи у првобитном, преткласном друштвеном уређењу повезаних родовским везама, здједничким језиком и територијом.
— Готово сва племена по Црној Гори имала су по неколико крупних братстава.
- 2.
народ; народност, националност.
— Ако је већина Срба православна, православље ипак није једино обележје српског племена.
- 3.
(само јд.) род, обитељ, породица.
— Пријестол ми се у lапуљу дрма ... племе моје искоријенит пријети.
Не угаси, ћери, старо племе наше!
- 4.
(само јд.) нараштај, поколење.
— Напокон неће вие ни бити мушкога племена.
- 5.а.
(само јд.) група, категорија људи повезаних каквим ззједничким обележјем, интересима.
— Отишао Јова у друго циганско племе котлара.
Отпочео је страшни суд том племену злочинаца. Дед.
- 5.б.
група сродних жиезтиња.
— Ум опонаша ко̑ да смо племе црвених папига!
Изворни текст (OCR)
пле̏ме, -ена с (мн. племѐна, ген. племе́на̄) 1. заједница људи у првобитном, преткласном друштвеном уређењу повезаних родовским везама, здједничким језиком и територијом. — Готово сва племена по Црној Гори имала су по неколико крупних братстава. Вујач. 2. народ; народност, националност. — Ако је већина Срба православна, православље ипак није једино обележје српског племена. Поп. П. 3. (само јд.) род, обитељ, породица. — Пријестол ми се у lапуљу дрма ... племе моје искоријенит пријети. Марк. Ф. Не угаси, ћери, старо племе наше! Змај. 4. (само јд.) нараштај, поколење. — Напокон неће вие ни бити мушкога племена. Шен. 5. (само јд.) а. група, категорија људи повезаних каквим ззједничким обележјем, интересима. — Отишао Јова у друго циганско племе котлара. Кос. Отпочео је страшни суд том племену злочинаца. Дед. В. б. група сродних жиезтиња. — Ум опонаша ко̑ да смо племе црвених папига! Уј.