Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пле̑н

мтом 4, стр. 461

пле̑н

плен, плијен

Стална адреса

Лема

плен

Варијанте

плијен, пли̏јен

Извор

том 4, стр. 461, редослед 20

  1. 1.

    (лок. пле́ну) 1 оно што је присвојено, отето силом, насиљем (особито у рату и борби).

    лок. — локатив
    — Кад их нема ко водити на пљенове и хајдучину против некрсту, крваве се и кољу међу собом.
    Љуб.
    Побро̑ је био шеснаестину неумољивом силом ... Плијен бијаше приличан.
    Шен.
  2. 2.

    оно што је стечено, постигнуто у лову, ловина.

    — Задовољство вазда обузме ловце код добра плијена.
    Ђал.
    Увек ће све бити тек плен сурове смрти.
    Панд.
Изворни текст (OCR)
пле̑н, ијек. пли̏јен, м (лок. пле́ну) 1. оно што је присвојено, отето силом, насиљем (особито у рату и борби). — Кад их нема ко водити на пљенове и хајдучину против некрсту, крваве се и кољу међу собом. Љуб. Побро̑ је био шеснаестину неумољивом силом ... Плијен бијаше приличан. Шен. 2. оно што је стечено, постигнуто у лову, ловина. — Задовољство вазда обузме ловце код добра плијена. Ђал. фиг. Увек ће  све бити тек плен сурове смрти. Панд.