Одредница

пли̏вати

несврштом 4, стр. 467

пли̏вати

пливати

Лема

пливати

Извор

том 4, стр. 467, редослед 29

  1. 1.а.

    кретати се по површини воде изводећи одређене покрете тела (о човеку и животињама које не живе у води).

    — Док се магарцу не налије у уши, не може пливати.
    О-А
    Научио је мрзети све оне који без напрезања пливају по површини. Петр.
  2. 1.б.

    кретати се у дубини воде помоћу нарочитих органа прилагођених, подешених за ту сврху (о рибама и животињама које живе у води и на води).

    — Он ... плива у животу као врста алге.
    Крл.
  3. 1.в.

    налазећи се у води или у каквој течности, држати се на површини, не тонути (о лешу, о предметима).

    — Пливаху многи мртваци.
    М-И
    У ... кориту за прање пливао је термометар у дрвету. Петр.
  4. 1.в.

    фиг. Истину можеш стањити, али је не можеш прекрхати, она плива на лажи. Вел.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
  5. 1.г.

    имати својство држати се на површини течности (о предметима који имају мању специфичну тежину од течности у којој се налазе).

    — Кидали су лишће и гледали како плива на води.
    Наз.
  6. 2.

    лежати, налазити се у води.

    — Шуме кукуруза тону, куће пливају, марва се души.
    Павл.
  7. 3.

    равномерно, уједначено кретати се у ваздуху, пловити.

    — Гледао је како пливају ласте у ваздуху.
    Ћор.
    Бијеле пахуљице ... пливају уздухом.
    Леск. Ј.
    Пливају по соби ... опојни мириси.
    Каш.
    Из ... крчме све оштрије и разговјетније допире и плива ојкање.
    Јел.
  8. 4.

    фиг. измицати, одмицати, одвајати се, одлазити, нестајати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Чини ми се да ништа сувишно не плаћам, а новац само плива.
    Крањч. Стј
  9. 5.а.

    (у чему) фиг. бити сасвим, потпуно, у свима деловима обухваћен, испуњен чиме.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Бијаше недјељно поподне у пуном љету ... Село је пливало ... у сунцу.
    Ж 1955
    Соба плива у облаку дима.
    Крл.
  10. 5.б.

    бити јако, у великој мери снабдевен чиме.

    — Волим живјети у суху хљебу него пливати у обиљу.
    Шен.
    Пливам у новцу.
    Грг.
  11. 5.в.

    проживљавати какво снажно осећање, бити њим потпуно обузет.

    — Све је пливало у смеху и шали.
    Вес.
    Г ливаше у заносу.
    Крањч. С.
    против струј е, ~ уз воду радити, поступати самостално противећи се назорима, мишљењу оних који су на власти или у већини; супр. ~ са струјом, ~ низ воду; ~ у дугу бити презадужен; ~ у крви крваво се борити; ~ у сузама много плакати; много пити.

Фразе

плива као секира ир. не зна пливати; ~ као бубрег у лојV, ~ У (с)ласти и масти живети у великом обиљу;
Изворни текст (OCR)
пли̏вати, -а̄м несврш. 1. а. кретати се по површини воде изводећи одређене покрете тела (о човеку и животињама које не живе у води). — Док се магарцу не налије у уши, не може пливати. О-А. фиг. Научио је  мрзети све оне који без напрезања пливају по површини. Петр. В. б. кретати се у дубини воде помоћу нарочитих органа прилагођених, подешених за ту сврху (о рибама и животињама које живе у води и на води). — фиг. Он ... плива у животу као врста алге. Крл. в. налазећи се у води или у каквој течности, држати се на површини, не тонути (о лешу, о предметима). — Пливаху многи мртваци. М-И. У ... кориту за прање пливао је термометар у дрвету. Петр. В. фиг. Истину можеш стањити, али је не можеш прекрхати, она плива на лажи. Вел. г. имати својство држати се на површини течности (о предметима који имају мању специфичну тежину од течности у којој се налазе). — Кидали су лишће и гледали како плива на води. Наз. 2. лежати, налазити се у води. — Шуме кукуруза тону, куће пливају, марва се души. Павл. 3. равномерно, уједначено кретати се у ваздуху, пловити. — Гледао је како пливају ласте у ваздуху. Ћор. Бијеле пахуљице ... пливају уздухом. Леск. Ј. фиг. Пливају по соби ... опојни мириси. Каш. Из ... крчме све оштрије и разговјетније допире и плива ојкање. Јел. 4. фиг. измицати, одмицати, одвајати се, одлазити, нестајати. — Чини ми се да ништа сувишно не плаћам, а новац само плива. Крањч. Стј. 5. (у чему) фиг. а. бити сасвим, потпуно, у свима деловима обухваћен, испуњен чиме. — Бијаше недјељно поподне у пуном љету ... Село је пливало ... у сунцу. Ж 1955. Соба плива у облаку дима. Крл. б. бити јако, у великој мери снабдевен чиме. — Волим живјети у суху хљебу него пливати у обиљу. Шен. Пливам у новцу. Грг. в. проживљавати какво снажно осећање, бити њим потпуно обузет. — Све је пливало у смеху и шали. Вес. Г ливаше у заносу. Крањч. С.