Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пли̏ма

жтом 4, стр. 468

пли̏ма

плима

Лема

плима

Извор

том 4, стр. 468, редослед 25

  1. 1.

    растење, дизање површине мора које се периодички понавља; супр. осека.

    супр. — супротно
    — Илија Корен осјети како га залијева талас високе плиме узбуђења.
    Цес. А.
    Зар није једино могућно да се просто препусти плимама и осекама живота?
    Вучо
  2. 2.а.

    фиr. појава, навала чега у великој количини.

    — Велика плима свеопште спекулације ... трајала је неколико првих година.
    Андр. И.
    Титра цилик виолине у цјелова плими.
    Крл.
  3. 2.б.

    пораст у развитку чега.

    — Младићу већ плима стиска грло, чулна плима његових рањених година.
    Божић
Изворни текст (OCR)
пли̏ма ж 1. растење, дизање површине мора које се периодички понавља; супр. осека. — фиг. Илија Корен осјети како га залијева талас високе плиме узбуђења. Цес. А. Зар није једино могућно да се просто препусти плимама и осекама живота? Вучо. 2. фиr. а. појава, навала чега у великој количини. — Велика плима свеопште спекулације ... трајала је неколико првих година. Андр. И. Титра цилик виолине у цјелова плими. Крл. б. пораст у развитку чега. — Младићу већ плима стиска грло, чулна плима његових рањених година. Божић.