Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

плѝна̄р

мтом 4, стр. 469

плѝна̄р

плинар

Лема

плинар

Извор

том 4, стр. 469, редослед 5

  1. —

    особа којој је била Оужност да пали и гаси̏ плинске

    archaic
    заст. — застарело
    у граду. — Сјетио сам се неког ... плинара. Он је био на плинској станици и ондје палио И Гасио ПЛИнске сВјетиЉКе.
    Јонке
Изворни текст (OCR)
плѝна̄р, -а́ра м заст. особа којој је била Оужност да пали и гаси̏ плинске у граду. — Сјетио сам се неког ... плинара. Он је био на плинској станици и ондје палио И Гасио ПЛИнске сВјетиЉКе. Јонке.