пли́нути
плинути
Лема
плинути
Извор
том 4, стр. 469, редослед 15
- 1.а.
и несврш. 1 јурнути, нагло потећи.
— Ако удари војска и плине по шуми, гдје ћеш се онда сакрити.
Топола шушну врби ... полусјајне тајне плину у висину.
- 1.б.
нагло се појавити, искрснути, настати.
— Каткад само душом плине успомена и маглине засниване моје среће.
- 2.а.
почети се изливати, разли(ва)ти се, плавити.
— Плинула вода по пољу.
Рј. У пролеће
— свуд око Жабљака плине вода.
- 2.б.
разилазити се, разливати се на све стране; испаравати се, расплињавати се.
— Женске запјева)у, лагапо плине Пјесма по равници.
- 2.в.
(ра)ширити се на све стране, по читавој површини чега.
— Неописана радост беше јој плинула по лицу.
- 3.
пливати, пловити.
— lадајте, браћо! Плин'те у крви!
Ој, пјесмо моја, крилатице дивна, што зраком лаким попут дашка плИнеш.
- 4.
прел. необ. залити, облити.
— Аду је плинуо стид као загушљиви зрак.
Изворни текст (OCR)
пли́нути, пли̑не̄м сврш. и несврш. 1. а. јурнути, нагло потећи. — Ако удари војска и плине по шуми, гдје ћеш се онда сакрити. Ћоп. фиг. Топола шушну врби ... полусјајне тајне плину у висину. Матош. б. нагло се појавити, искрснути, настати. — Каткад само душом плине успомена и маглине засниване моје среће. Дис. 2. а. почети се изливати, разли(ва)ти се, плавити. — Плинула вода по пољу. Вук Рј. У пролеће — свуд око Жабљака плине вода. Нен. Љ. б. разилазити се, разливати се на све стране; испаравати се, расплињавати се. — Женске запјева)у, лагапо плине Пјесма по равници. Шен. в. (ра)ширити се на све стране, по читавој површини чега. — Неописана радост беше јој плинула по лицу. Ком. 3. пливати, пловити. — lадајте, браћо! Плин'те у крви! Јакш. Ђ. Ој, пјесмо моја, крилатице дивна, што зраком лаким попут дашка плИнеш. Гал. 4. прел. необ. залити, облити. — Аду је плинуо стид као загушљиви зрак. Божић.