Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пли̑ткӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 469

пли̑ткӣ

плитки

Стална адреса

Лема

плитки

Извор

том 4, стр. 469, редослед 27

  1. 1.а.

    -о̄ комп. пли̏ћӣ) а. који је мале висине, малога газа (о води); супр. дубок (1а).

    комп. — компаративсупр. — супротно
    — Још се возило плитким коритом старе Тисе.
    Чипл.
  2. 1.б.

    (у именичкој служби) м пличина, плићак.

    — Очи су јој бистре и прозирне ко̑ чисто море ... на плитку.
    Ћип.
  3. 2.а.

    који продире, који се пружа до мале дубине: плитке земље, плитко орање.

  4. 2.б.

    који има мању дубину у

Изворни текст (OCR)
пли̑ткӣ, -а̄, -о̄; комп. пли̏ћӣ) 1. а. који је мале висине, малога газа (о води); супр. дубок (1а). — Још се возило плитким коритом старе Тисе. Чипл. б. (у именичкој служби) м пличина, плићак. — Очи су јој бистре и прозирне ко̑ чисто море ... на плитку. Ћип. 2. а. који продире, који се пружа до мале дубине: плитке земље, плитко орање. б. који има мању дубину у