пло̀вити
пловити QA: high
Лема
пловити
Извор
том 4, стр. 471, редослед 14
- 1.а.
кретати се по површини воде у одређеном правцу помоћу нарочитих направа (о чамцу, броду, лађи).
— Чун добије пукотине кад дуго не плови.
Плови, лађо, чврста у грађи својих бокова.
- 1.б.
пливати (1а).
— Један лабуд пловио средином и остављао за собом бразду.
в. пливати (1в). — — Машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак с водом] ... Жишка цвркну и оста пловећи.
- 2.
управљати превозним средством по води. —У више згода показао је како умије пловити између видљивих гребена и невидљивих сика. Цар Е.
- 3.
возити се, путовати (обично бродом, лађом, али и другим превозним средством).
— У сну тамном ... ја пловим на броду.
Пловио је тако у аутомобилу ... и преваљивао простор.
Пловим на сновима.
- 4.
полагано се кретати, помицати.
— Црвени је балдахин пловио на челу процесије.
- 5.
равномерно, уједначено кретати се по ваздуху, небеском своду.
— Небом изнад спровода пловила су два тамна облака.
Ждрали у дугоме реду плове ... болно гласови им звуче.
Мутним небом крњи мјесец плови.
Поврху села ... плови ноћ.
- 6.
пролазити у памети (о мислима, успоменама).
— Те су мисли брзо пловиле мојом главом.
Пловила су пред њим ганутљива сјећања прошлих вреМена.
- 7.
необ. вијати се, лепршати се (о коси).
— Бујна јој врана коса плови ... по бијелим и пунаним раменима.
Фразе
~ коња покр. преводити коња преко воде поред чамца или поред брвине. Вук Рј.; ~ против струје, ~ са струјом в. уз пливати (изр.).
Изворни текст (OCR)
пло̀вити, -ӣм несврш. 1. а. кретати се по површини воде у одређеном правцу помоћу нарочитих направа (о чамцу, броду, лађи). — Чун добије пукотине кад дуго не плови. Нен. Љ. Плови, лађо, чврста у грађи својих бокова. Уј. б. пливати (1а). — Један лабуд пловио средином и остављао за собом бразду. Лаз. Л в. пливати (1в). — Машицама скиде једну жишку и пусти је у чанак с водом] ... Жишка цвркну и оста пловећи. Вес. 2. управљати превозним средством по води. —У више згода показао је како умије пловити између видљивих гребена и невидљивих сика. Цар Е. 3. возити се, путовати (обично бродом, лађом, али и другим превозним средством). — У сну тамном ... ја пловим на броду. Уј. Пловио је тако у аутомобилу ... и преваљивао простор. Кал. фиг. Пловим на сновима. Јел. 4. полагано се кретати, помицати. — Црвени је балдахин пловио на челу процесије. Бен. 5. равномерно, уједначено кретати се по ваздуху, небеском своду. — Небом изнад спровода пловила су два тамна облака. Макс. Ждрали у дугоме реду плове ... болно гласови им звуче. Комб. Мутним небом крњи мјесец плови. Хар. Поврху села ... плови ноћ. Ђур. 6. пролазити у памети (о мислима, успоменама). — Те су мисли брзо пловиле мојом главом. Новак. Пловила су пред њим ганутљива сјећања прошлих вреМена. Шимун. 7. необ. вијати се, лепршати се (о коси). — Бујна јој врана коса плови ... по бијелим и пунаним раменима. Кум.