пло̀дити
плодити
Лема
плодити
Извор
том 4, стр. 472, редослед 21
- 1.
носити плод, рађати.
— Тко вас хаје плоде л крши вином?
Ти семениш, ја плодим. КН 1959. фиг. Сам под патуљастим тријемом ... и слободан под усијаним небом, док оно плоди безнађа, коначна, стравична безнађа.
- 2.
чинити плодним, оплођивати.
— Смрт животу њиву плоди.
Женевљанин ... служи републику, плоди своју сопствену жену.
Пододреднице
а. повр. — Ријека плодила се пастрвама и кркама. Сим. фиг. Глас душе ... која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Дуч. б. уз. повр. — Редовито се сматра једном од главних особина врсте да се њезини припадници међусобно плоде. НЕ
Изворни текст (OCR)
пло̀дити, -ӣм несврш. 1. носити плод, рађати. — Тко вас хаје плоде л крши вином? Маж. И. Ти семениш, ја плодим. КН 1959. фиг. Сам под патуљастим тријемом ... и слободан под усијаним небом, док оно плоди безнађа, коначна, стравична безнађа. Ж 1955. 2. чинити плодним, оплођивати. — Смрт животу њиву плоди. Крањч. С. Женевљанин ... служи републику, плоди своју сопствену жену. Дуч.