Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пло̑д

мтом 4, стр. 472

пло̑д

плод

Лема

плод

Извор

том 4, стр. 472, редослед 14

  1. 1.

    (мн. пло̏дови) орган, део биљке који се развија из заметка цвета и који садржи семе (често се употребљава за јело); род, воће.

    мн. — множина
    — Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима.
    Дуч.
    Плод маслине много се једе осушен и усољен.
    ОГ
  2. 2.

    заметак живога бића у матери, дете.

    — Боље је да погинем и са мном плод који од тебе носим.
    Том.
  3. 3.

    фиг. производ, резултат какве делатности физичке или умне.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ова збирка интимне поезије није плод старога сунчанога жара.
    Марј. М.
    Тешко нам је било кад су плодови наше борбе приписивани четницима.
    Дед. В.
Изворни текст (OCR)
пло̑д, пло̏да м (мн. пло̏дови) 1. орган, део биљке који се развија из заметка цвета и који садржи семе (често се употребљава за јело); род, воће. — Пустиња ће се после тога покрити цвећем и руменим плодовима. Дуч. Плод маслине много се једе осушен и усољен. ОГ. 2. заметак живога бића у матери, дете. — Боље је да погинем и са мном плод који од тебе носим. Том. 3. фиг. производ, резултат какве делатности физичке или умне. — Ова збирка интимне поезије није плод старога сунчанога жара. Марј. М. Тешко нам је било кад су плодови наше борбе приписивани четницима. Дед. В.