Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пло̏чнӣк

мтом 4, стр. 476

пло̏чнӣк

плочник

Стална адреса

Лема

плочник

Извор

том 4, стр. 476, редослед 12

  1. 1.

    место (пут, двориште и сл.) покривено каменим плочама или тарацом мало уздигнут пут за пешаке са стране улица (од асфалта, камених плоча или др.), тротоар, асфалт, калдрма.

    сл. — сличнодр. — друго
    — Они ... звоне букагијама по плочнику тамничког дворишта.
    Вуј.
    Разбити комади стакла падаху бренцавом звоњавином на плочник.
    Новак
    Мокар плочник блијештао је у одсјеву заљубљених свјетиљки.
    Лоп.
  2. 2.

    надгробна плоча.

    — Име укопаног злати се на плочи гроба. Сј тим мртвим плочници су повод живој Успомени.
    ЛМС 1949
Изворни текст (OCR)
пло̏чнӣк м 1. место (пут, двориште и сл.) покривено каменим плочама или тарацом; мало уздигнут пут за пешаке са стране улица (од асфалта, камених плоча или др.), тротоар, асфалт, калдрма. — Они ... звоне букагијама по плочнику тамничког дворишта. Вуј. Разбити комади стакла падаху бренцавом звоњавином на плочник. Новак. Мокар плочник блијештао је у одсјеву заљубљених свјетиљки. Лоп. 2. надгробна плоча. — Име укопаног злати се на плочи гроба. Сј тим мртвим плочници су повод живој Успомени. ЛМС 1949.