по
по QA: medium
Лема
по
Извор
том 4, стр. 484, редослед 11
- 1.
и прил. 1 предл. с ак. и лок
- 1.а.
с речју и изразом у акузативу одређује сврху, циљ глаголске радње.
— Отишла Анка у дућан по неке ситнарије.
- 1.б.
временско трајање онога што означава именица у акузативу.
— По сву ноћ богу се моли.
- 1.в.
начин и услов под којим се остварује оно што реч или израз у акузативу значи.
— Стало му је било до свађе, штете и пакости по сваку цену.
- 1.г.
корист или штету за лице наведено у акузативу.
— Кажи све по реду, бит ће боље по те.
Зло по мушкарца о коме се не говори, зло по жену о којој се говори.
- 1.д.
колика је, каква је цена онога на што се односи реч или израз у акузативу.
— Продавао их старе књиге ђацима по добре паре. Срем.
- 1.ђ.
вишеструкост онога што значи реч или израз у акузативу.
— Сеоба се чинила ... читавим гомилама, тако да су по цела села остајала празна.
- 2.а.
с речју и изразом у локативу одређује место и простор на којем се врши глаголска радња.
— Варнице су се ... расипале као киша по вагонима и људима згрченим по камењу. Ћос.
- 2.б.
Ударио га штапом по глави. Вј. 1950. фиг. Непрестано пловим по тузи и сјећањима. Јел.
- 2.б.
време непосредно после онога које је изражено именицом у локативу: после, након.
— Било је то лањске године по Ускрсу.
Била је сва несретна и очајна прво вријеме по повратку.
- 2.в.
начин како се врши глаголска радња.
— Све му стара по истини каже.
Упамти да други пут ништа не радиш самостално по својој глави.
- 2.г.
узрок глаголској радњи.
— Е́, мој брајко. Тешко теби по математици и математици по теби.
Постаде по својој одлучности неименованим вођом свих.
- 2.д.
средство, посредништво за (из)вршење глаголске радње или стања.
— По уздану пријатељу поручи жени.
Чини се по говору да је странац. ВУС 19бо.
- 2.ђ.
(по)ближу ознаку појединим деловима реченице.
— Кликћу и дозивају се по имену.
По изгледу је био врло стар.
- 2.е.
како што чему одговара: према.
— Ја имам по закону право на ... две собе.
Ја направим по пропису пријаву и отпустише га.
- 2.ж.
родбински или који други однос, према томе што значи реч или израз у локативу.
— Имам по мужу доброга пријатеља у Венецији.
Немој ме у те ствари мијешати ако си по богу брат.
- 2.з.
(не)узимање у обзир онога што значи реч или израз у локативу: с обзиром на кога или што, што се тиче кога, чега.
— 1о њој се могла цела кућа да однесе. Ништа она не би приметила.
По мени може радити што га је воља. ВУС 19бо.
- 2.и.
порекло, исход(иште) од онога што је садржано у речи или изразу у локативу.
— Јао човјеку по коме смутња долази.
Брат по оцу и мајци, а побратим по богу и божјој љубави. Миљ.
- 2.ј.
сврху, намеру вршења глаголске радње.
— Мислим да путујемо по истом послу.
к. углед, узор вршења глаголске радње.
— Врло велики део својих песама испевао је по народним песмама.
Српски ђаци су били ... социјалисти по схватањима Светозара Марковића.
П прил. изриче
- 1.а.
узастопност вршења глаголске радње.
— Патрола ... напредовала је опрезно, корак по корак.
Дан по дан и мјесец прође.
- 1.б.
поступност вршења глаголске радње.
— Зрно по зрно, ето поrача. Н. посл.
Ивер по ивер одваљуј па ћепг јој букви дохакати.
- 2.
с речју иза себе означава начин вршења глаголске радње.
— То је по београдски.
- 3.
распоред вршења глаголске радње.
— Истјераше их из камиона, постројише двојицу по двојицу и потјераше.
- 4.
понављање вршења глаголске радње: по други пут, по стоти пут, по који пут и сл. по̑ (у именичкој служби) непром. пола, половина.
— ир. »Госпођица!« гунђају старе матроне за служавком]. »Госпођица и по!« Госпођица испуцаних пета!
Шlаптао ... мајски дашак у по дана, у по гласа.
Фразе
и по (нпр. јунак и по, књига и по итд.) за појачавање позитивног значења именице; у пуном смислу, одличан, изврстан; ни по ја да није велика штета или несрећа ако се десило само оно о чему је говор. — Ни по јада ако је само то. Чипл.; слушати на по уха слушати с недовољном пажњом; (у)радити што без по муке (у)радити с лакоћом, без напора. поо као префикс у именичким, придевским, прилошким и глаголским сложеницама 1. у именичким сложеницама показује да основна именица има само делимично, а не стварно своје познато значење: покћерка, помајка, посинак. 2. у придевским и прилошким сложеницама ублажава значење тих речи: прилично: подобар, повелик, погуст; подоста, повише, поистиха. 3. у глаголским сложеницама означава а. почетак глаголске радње или стања исказаног основним глаголом. полететИ
Изворни текст (OCR)
по предл. и прил. 1 предл. с ак. и лок. 1. с речју и изразом у акузативу одређује а. сврху, циљ глаголске радње. — Отишла Анка у дућан по неке ситнарије. Ивак. б. временско трајање онога што означава именица у акузативу. — По сву ноћ богу се моли. Љуб. в. начин и услов под којим се остварује оно што реч или израз у акузативу значи. — Стало му је било до свађе, штете и пакости по сваку цену. Андр. И. г. корист или штету за лице наведено у акузативу. — Кажи све по реду, бит ће боље по те. Мул. Зло по мушкарца о коме се не говори, зло по жену о којој се говори. Кум. д. колика је, каква је цена онога на што се односи реч или израз у акузативу. — Продавао их старе књиге ђацима по добре паре. Срем. ђ. вишеструкост онога што значи реч или израз у акузативу. — Сеоба се чинила ... читавим гомилама, тако да су по цела села остајала празна. Нов. 2. с речју и изразом у локативу одређује а. место и простор на којем се врши глаголска радња. — Варнице су се ... расипале као киша по вагонима и људима згрченим по камењу. Ћос. Б. Ударио га штапом по глави. Вј. 1950. фиг. Непрестано пловим по тузи и сјећањима. Јел. б. време непосредно после онога које је изражено именицом у локативу: после, након. — Било је то лањске године по Ускрсу. Вес. Била је сва несретна и очајна прво вријеме по повратку. Сим. в. начин како се врши глаголска радња. — Све му стара по истини каже. НП Вук. Упамти да други пут ништа не радиш самостално по својој глави. Јонке. г. узрок глаголској радњи. — Е́, мој брајко. Тешко теби по математици и математици по теби. Срем. Постаде по својој одлучности неименованим вођом свих. Нех. д. средство, посредништво за (из)вршење глаголске радње или стања. — По уздану пријатељу поручи жени. Љуб. Чини се по говору да је странац. ВУС 19бо. ђ. (по)ближу ознаку појединим деловима реченице. — Кликћу и дозивају се по имену. Нен. Љ. По изгледу је био врло стар. Креш. е. како што чему одговара: према. — Ја имам по закону право на ... две собе. Ранк. Ја направим по пропису пријаву и отпустише га. Кос. ж. родбински или који други однос, према томе што значи реч или израз у локативу. — Имам по мужу доброга пријатеља у Венецији. Нех. Немој ме у те ствари мијешати ако си по богу брат. Чол. з. (не)узимање у обзир онога што значи реч или израз у локативу: с обзиром на кога или што, што се тиче кога, чега. — 1о њој се могла цела кућа да однесе. Ништа она не би приметила. Станк. По мени може радити што га је воља. ВУС 19бо. и. порекло, исход(иште) од онога што је садржано у речи или изразу у локативу. — Јао човјеку по коме смутња долази. М-О. Брат по оцу и мајци, а побратим по богу и божјој љубави. Миљ. ј. сврху, намеру вршења глаголске радње. — Мислим да путујемо по истом послу. Сим. к. углед, узор вршења глаголске радње. — Врло велики део својих песама испевао је по народним песмама. Нед. Српски ђаци су били ... социјалисти по схватањима Светозара Марковића. Скерл. П прил. изриче 1. а. узастопност вршења глаголске радње. — Патрола ... напредовала је опрезно, корак по корак. Јонке. Дан по дан и мјесец прође. Мул. б. поступност вршења глаголске радње. — Зрно по зрно, ето поrача. Н. посл. Вук. Ивер по ивер одваљуј па ћепг јој букви дохакати. Рад. Д. 2. с речју иза себе означава начин вршења глаголске радње. — То је по београдски. Р-К Реч. 3. распоред вршења глаголске радње. — Истјераше их из камиона, постројише двојицу по двојицу и потјераше. Ћоп. 4. понављање вршења глаголске радње: по други пут, по стоти пут, по који пут и сл. по̑ (у именичкој служби) непром. пола, половина. — ир. »Госпођица!« гунђају старе матроне за служавком]. »Госпођица и по!« Госпођица испуцаних пета! Срем. Шlаптао ... мајски дашак у по дана, у по гласа. Кам.