Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

поба́цити

сврштом 4, стр. 486

поба́цити

побацити

Стална адреса

Лема

побацити

Извор

том 4, стр. 486, редослед 11

  1. 1.

    пре времена (насилно) родити.

    — Била је трудна па ... од пуцњаве топова ... побацила дијете.
    Вук
  2. 2.

    одбацити, оставити што као неважно, баталити.

    archaic
    заст. — застарело
    — Побаците свијетло оружје па узмите дрвље и камење.
    НП Вук
    Старац ... побаци пушку, трже сабљу.
    Мул.
    Побаце Асан-пашу више терати, нека иде сам, а они се поврате за везиром.
    Нен. М.
    дати, бацити коме (од милости).
    — Нити нам је што краљ дужан дати ван да нам побаци од своје добре воље.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
поба́цити, по̀ба̄цӣм сврш. 1. пре времена (насилно) родити. — Била је трудна па ... од пуцњаве топова ... побацила дијете. Вук. 2. заст. одбацити, оставити што као неважно, баталити. — Побаците свијетло оружје па узмите дрвље и камење. НП Вук. Старац ... побаци пушку, трже сабљу. Мул. Побаце Асан-пашу више терати, нека иде сам, а они се поврате за везиром. Нен. М. фиг. дати, бацити коме (од милости). — Нити нам је што краљ дужан дати ван да нам побаци од своје добре воље. Павл.