побе́лети

побелети

Лема

побелети

Извор

том 4, стр. 488, редослед 15

а.
ијек. побијѐљети, сврш а. постати бео; поседети.
ијек. — ијекавски
— Прогрушале косе, побијељеле сасвим. Цар
е.
Е.
б.
од страха, бриге добити белу, самртпничку боју, побледети.
— Јелена побеле као платно. Кнеж. Л. фиr. Ми удри учи, пиши, читај да очи побеле.
Шапч.
в.
осути се, прекрити се снегом, снежсном белином.
— А снег само падаше. Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама. Вес. побе́лити, по̀бе̄лӣм, ијек. побијѐлити, сврш. учинити белим, обојити белом бојом.
— Само се једна кућа у тој уличици одликује ... побијељеним прочељем.
Драж.
Већ је зора побијелила кровове.
Бен.

Изворни текст (OCR)

побе́лети, -лӣм, ијек. побијѐљети, сврш. а. постати бео; поседети. — Прогрушале косе, побијељеле сасвим. Цар Е. б. од страха, бриге добити белу, самртпничку боју, побледети. — Јелена побеле као платно. Кнеж. Л. фиr. Ми удри учи, пиши, читај да очи побеле. Шапч. в. осути се, прекрити се снегом, снежсном белином. — А снег само падаше. Већ је убелео земљу; побелеше и кровови на зградама. Вес. побе́лити, по̀бе̄лӣм, ијек. побијѐлити, сврш. учинити белим, обојити белом бојом. — Само се једна кућа у тој уличици одликује ... побијељеним прочељем. Драж. Већ је зора побијелила кровове. Бен.