по̀бећи
побећи
Лема
побећи
Извор
том 4, стр. 489, редослед 1
- 1.
ијек. по̀бјећи, сврш 1. трчећи утећи, измаћи.
— Из боја му ноге не могоше побјећи брзо.
Ако он побегне, вели Пуша, а ја ћу да трчим за њим
- 2.а.
нагло отпутовати, отићи.
— Кнегиња је побегла са неким Енглезом Ћос.
- 2.б.
Могао би нам побјећи влак. Јонке.
- 2.б.
склонити се на друго место, пребећи.
— Бошњак је убио Турчина па побјегао у Србију.
- 3.
помаћи се, удаљити се у неком смеру.
— Побјегла тама у кутове собе, иза ормара, под стол и тамо се сакрила. Шег. Николетина их само премјери погледом ... па опет побјеже очима у страну.
- 4.
нестати (без трага), ишчезнути.
— Почели су зидати цркву, па се један предузимаЧ обесио, а други побегао без траrа.
Побегао ... па од њега ни трага ни гласа.
- 5.
напустити, одбацити звање или занимање.
— Због ње је заправо побјегао с богословије.
из војске дезертирати.
Фразе
не моћи ~ из своје коже не моћи променити своју нарав или своје стање; ~ о д сиротиње постати нешто имућнији; побегла (ми, му) реч из уста изговорио (сам, је) нешто нехотице, у брзини;
Изворни текст (OCR)
по̀бећи, по̀бегне̄м, ијек. по̀бјећи, сврш 1. трчећи утећи, измаћи. — Из боја му ноге не могоше побјећи брзо. М-И. Ако он побегне, вели Пуша, а ја ћу да трчим за њим Срем. 2. а. нагло отпутовати, отићи. — Кнегиња је побегла са неким Енглезом Ћос. Б. Могао би нам побјећи влак. Јонке. б. склонити се на друго место, пребећи. — Бошњак је убио Турчина па побјегао у Србију. Вес. 3. помаћи се, удаљити се у неком смеру. — Побјегла тама у кутове собе, иза ормара, под стол и тамо се сакрила. Шег. Николетина их само премјери погледом ... па опет побјеже очима у страну. Ћоп. 4. нестати (без трага), ишчезнути. — Почели су зидати цркву, па се један предузимаЧ обесио, а други побегао без траrа. Срем. Побегао ... па од њега ни трага ни гласа. Креш. 5. напустити, одбацити звање или занимање. — Због ње је заправо побјегао с богословије. Козарч.