по̀бити
побити QA: medium
Лема
побити
Извор
том 4, стр. 489, редослед 18
- 1.
забости, забити.
— Поби бег зелен бајрак на ливаду па под бајрак сакупио војску.
По средини су ископане леје, посађено цвеће и побијени штапови са лоптама од црвена или модра стакла на вр2у.
- 2.а.
потући, поразити у какву окршају.
— Новица поби Колашинце.
Он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Гурцима, побићемо их ваљда.
- 2.б.
лишити живота, убити једно за другим.
— Е, тако вам ми на селу. Порадимо летину ... оберемо винограде и кукурузе, побијемо, богме, и свиње.
Страховит ветар дува. Побиће. нам рањенике.
- 3.
испребијати, истући.
— Што ти, учитељу, поби ону децу? ... Што бијеш онако ђаке?
- 4.
потући, потрти, уништити (о елементарној непогоди).
— Ш то си се тако замислио као да ти је град побио поља и винограде.
Мраз је побио жито и винограде.
- 5.
насилно избити, поместити (о зубима).
— О земљу ... лупи и побије зубе.
- 6.
фиг. смањити, снизити (о вредности, цени).
— Аустрија је ... побила вредност својих банкнота од један на петину.
- 7.
надјачати, предобити (код картања јачом картом слабију).
— Плебануш побије Иштванићеву десетицу кецем.
- 8.
оповрћи чију тврдњу, доказати супротно од онога што други тврди.
— Будући да нисам кадар побити њихове разлоге ... испричавам се.
Председник Тито живо је побио критике које се односе на радничке савете. Пол. 1957.
Фразе
~ с памећу не бити при здравом разуму.
Пододреднице
уз. повр. почети борбу, потући се. — То више да ми ниси рекао, јер ћемо се побити! Вес. фиг. Узнемирени младошћу побише се прољетни облаци насред неба. Михољ
Изворни текст (OCR)
по̀бити1, по̏бије̄м сврш. 1. забости, забити. — Поби бег зелен бајрак на ливаду па под бајрак сакупио војску. Март. По средини су ископане леје, посађено цвеће и побијени штапови са лоптама од црвена или модра стакла на вр2у. Андр. И. 2. а. потући, поразити у какву окршају. — Новица поби Колашинце. Март. Он непрестано доказује како ми треба да почнемо с Гурцима, побићемо их ваљда. Лаз. Л. б. лишити живота, убити једно за другим. — Е, тако вам ми на селу. Порадимо летину ... оберемо винограде и кукурузе, побијемо, богме, и свиње. Ад. Страховит ветар дува. Побиће. нам рањенике. Дед. В. 3. испребијати, истући. — Што ти, учитељу, поби ону децу? ... Што бијеш онако ђаке? Глиш. 4. потући, потрти, уништити (о елементарној непогоди). — Ш то си се тако замислио као да ти је град побио поља и винограде. Јакш. Ђ. Мраз је побио жито и винограде. Тад. 5. насилно избити, поместити (о зубима). — О земљу ... лупи и побије зубе. М-И. 6. фиг. смањити, снизити (о вредности, цени). — Аустрија је ... побила вредност својих банкнота од један на петину. Поп. П. 7. надјачати, предобити (код картања јачом картом слабију). — Плебануш побије Иштванићеву десетицу кецем. Шен. 8. оповрћи чију тврдњу, доказати супротно од онога што други тврди. — Будући да нисам кадар побити њихове разлоге ... испричавам се. Козарч. Председник Тито живо је побио критике које се односе на радничке савете. Пол. 1957.