побѝја̄ч
побијач
Лема
побијач
Извор
том 4, стр. 489, редослед 6
- —
онај који побија кога, који коме износи супротне доказе.
— Рим је имао против херетика спретних теолога и вјештих побијача.
Изворни текст (OCR)
побѝја̄ч, -а́ча м онај који побија кога, који коме износи супротне доказе. — Рим је имао против херетика спретних теолога и вјештих побијача. Нех.