Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏бо̄жан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 490

по̏бо̄жан

побожан

Лема

побожан

Варијанте

по̀божан

Извор

том 4, стр. 490, редослед 30

  1. 1.

    који је пун вере у бога, прожет верским осећањима.

    — Папрењарка бијаше ... врло побожна старица.
    Шен.
    На ћивоту uap Лазара] ... лежи сила ... дарова побожних душа.
    Ад.
  2. 2.а.

    који је у каквој вези с побожношћу, који одражава побожност.

    с — средњи род
    — Све је уредно У собици], све пуно побожних слика.
    Војн.
    Весели смех и оштре, масне досетке помешаше се у порти са побожним разговорима.
    Чипл.
  3. 2.б.

    који је пун заноса, мистике.

    — Слушају Оченаш са побожном пажњом као у цркви.
    Ћор.
    Дјеца су мотрила барут с побожним страхом.
    Л-К
Изворни текст (OCR)
по̏бо̄жан и по̀божан, -жна, -жно 1. који је пун вере у бога, прожет верским осећањима. — Папрењарка бијаше ... врло побожна старица. Шен. На ћивоту uap Лазара] ... лежи сила ... дарова побожних душа. Ад. 2. а. који је у каквој вези с побожношћу, који одражава побожност. — Све је уредно У собици], све пуно побожних слика. Војн. Весели смех и оштре, масне досетке помешаше се у порти са побожним разговорима. Чипл. б. који је пун заноса, мистике. — Слушају Оченаш са побожном пажњом као у цркви. Ћор. Дјеца су мотрила барут с побожним страхом. Л-К.