побр́кати

побркати

Лема

побркати

Извор

том 4, стр. 494, редослед 23

1.
изазвати неред, пореметити редослед.
— Ово ... побрка му и оно мало реда што га је имао у ... историјским догађајима.
Ранк.
У његовој глави подигла се ... бура и побркала му мисли.
Л-К
2.
посве испремешати, замрсити.
— Коса и брада му то је тако било побркано као големо повесмо кучина.
Јакш. Ђ.
3.
узети (несвесно) једно место другог, заменити.
— Опазивши Швејка, побркао га је јамачно с неким човјеком који му није био драг.
Јонке
4.
произвести сметњу, омести кога у чему.
— Ако је зло, неће нам бити ново; а ако је добро, неће нас побркати у јелу.
Лал.
5.
одузети разум и моћ расуђивања, смутити.
— Не побркаше га муке које на људски живот долазе.
Миљ.
6.
проузрочити пометњу, покварити, изазвати лоше последице.
— Врховни штаб с Првом пролетерском бригадом ... је побркао све планове непријатеља.
Чол.

Пододреднице

~ се

1. а. смести се, збунити се. — Ја сам се побркао тим вашим називима. Јак. б. забунити се. —Хаџија ... скида с клина ниску записа и тражи онај против кашља. — Немој се побркати, ти, Хаџија! ... Сиј. 2. помешати се, испреплетати се. — Мисли му се побркаше. Вес. 3. посвадити се. — Беше се нешто с Кузманом побркала и заклела да ће му се осветити. Ком

смести се, збунити се.забунити се. —Хаџија ... скида с клина ниску записа и тражи онај против кашља.помешати се, испреплетати се.посвадити се.

Изворни текст (OCR)

побр́кати, по̀бр̄ка̄м сврш. 1. изазвати неред, пореметити редослед. — Ово ... побрка му и оно мало реда што га је имао у ... историјским догађајима. Ранк. У његовој глави подигла се ... бура и побркала му мисли. Л-К. 2. посве испремешати, замрсити. — Коса и брада му то је тако било побркано као големо повесмо кучина. Јакш. Ђ. 3. узети (несвесно) једно место другог, заменити. — Опазивши Швејка, побркао га је јамачно с неким човјеком који му није био драг. Јонке. 4. произвести сметњу, омести кога у чему. — Ако је зло, неће нам бити ново; а ако је добро, неће нас побркати у јелу. Лал. 5. одузети разум и моћ расуђивања, смутити. — Не побркаше га муке које на људски живот долазе. Миљ. 6. проузрочити пометњу, покварити, изазвати лоше последице. — Врховни штаб с Првом пролетерском бригадом ... је побркао све планове непријатеља. Чол.