побу́дити
побудити
Лема
побудити
Извор
том 4, стр. 495, редослед 13
- а.
подстаћи, навести кога на што.
— Младић је побудио њезину младу душу на снове.
Ученике треба упутити и побудити на самопосматрање и тражење начина учења који је индивидуално најбољи.
- б.
изазвати што, бити узрок чему: ~ интерес, ~ веру
занимање, ~ сумњУ, ~ респект, ~ пажњУ, ~ позорност, ~ савест, ~ завист, страх, ~ радозналост. — Да заиште од њега кључеве од цркве], побудило би сумњу. Јакш. Ђ. Сјећање на мртвог не побуди никакву бол.
Пододреднице
настати, појавити се. — Радозналост бијаше се опет побудила у мени. Војн. У најскровитијим дубинама ... срца побудише се веома зле слутње. Креш
Изворни текст (OCR)
побу́дити, по̀бӯдӣм сврш. а. подстаћи, навести кога на што. — Младић је побудио њезину младу душу на снове. Грг. Ученике треба упутити и побудити на самопосматрање и тражење начина учења који је индивидуално најбољи. Пед. б. изазвати што, бити узрок чему: ~ интерес, ~ веру,