побуњи́ва̄ње
побуњивање
Лема
побуњивање
Извор
том 4, стр. 496, редослед 6
- —
гл. им. од побуњивати (се). и уч. према побунити (се).
побуњи́вати (се), -у̀њује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
побуњи́ва̄ње с гл. им. од побуњивати (се). побуњи́вати (се), -у̀њује̄м (се) несврш. и уч. према побунити (се).