пова́лити

повалити QA: medium

Лема

повалити

Извор

том 4, стр. 497, редослед 6

1.а.
учинити силом, ударцем да неко падне, оборити, срушити по некој површини, обалити, свалити.
— Кара-Ђорђијеви момци повалили једноrа човјека у блато и истукли.
Вук
Они ra повалише на леђа.
Бен.
1.б.
учинити да се ко испружи по некој површини ради лежања, одмора, положити кога.
— Иза тога су ме повалили на носиљке и донијели на ... кревет.
Мишк.
1.в.
извалити на страну, срушити (о дрвећу); учинити да полегне по земљи (о биљкама).
— Скакала је на поваљене букве.
Андр. И.
Гледала је на грм георгина што га је киша повалила.
Бен.
2.а.
оборити, срушити метком из ватреног оружја, побити.
— Измакоше се и из аутоматских пушака повалише их на земљУ. Ћос.
2.б.
оборити животињу ради клања, заклати.
— 1овали овцу па с њом на ражањ. В ls85.
3.
извршити полни акт, обљубити.
— Обухватио је око паса, па је хтео да је ту ... повали.
Рад. Д.
Згађен, остављајући иза себе ону срамну слику поваљене ЦИганчице, Ненад јурну кући.
Ћос. Б.
4.
извалити, оборити, преврнути, претурити.
— Бијесно навали вичући ... поваливши соби цвјетне лонце.
Бег.
Ондје замазан пар чизама, тамо поваљена ... боца.
Цар Е.
на мацке, на клупу ишибати, избатинати. — Ако му прозвано ђаче ... не зна лекцију], он га повали. Јакш. Ђ. Требало би те на клупу повалити. ЛМС 1957.

Фразе

~ лозу, руже агр. положити у земљу да би никла нова лоза или ружа;

Пододреднице

~ се

1. извалити се, испружити се ради лежања, одмора. — Он се повали леђима на траву. Наз. Простро испод себе горњи капут, па се повалио. Ад. 2. срушити се, пасти (од ударца, метка и сл.). — Удри ти они Јанка главом о зид, па кад се сИромах повалио ка̑ лешина, кундачили га. Рад. Д. Чаједанпут се повали велик камен. Наз

извалити се, испружити се ради лежања, одмора.срушити се, пасти (од ударца, метка и сл.).

Изворни текст (OCR)

пова́лити, по̀ва̄лӣм сврш. 1. а. учинити силом, ударцем да неко падне, оборити, срушити по некој површини, обалити, свалити. — Кара-Ђорђијеви момци повалили једноrа човјека у блато и истукли. Вук. Они ra повалише на леђа. Бен. б. учинити да се ко испружи по некој површини ради лежања, одмора, положити кога. — Иза тога су ме повалили на носиљке и донијели на ... кревет. Мишк. в. извалити на страну, срушити (о дрвећу); учинити да полегне по земљи (о биљкама). — Скакала је на поваљене букве. Андр. И. Гледала је на грм георгина што га је киша повалила. Бен. 2. а. оборити, срушити метком из ватреног оружја, побити. — Измакоше се и из аутоматских пушака повалише их на земљУ. Ћос. Б. б. оборити животињу ради клања, заклати. - 1овали овцу па с њом на ражањ. В ls85. 3. извршити полни акт, обљубити. — Обухватио је око паса, па је хтео да је ту ... повали. Рад. Д. Згађен, остављајући иза себе ону срамну слику поваљене ЦИганчице, Ненад јурну кући. Ћос. Б. 4. извалити, оборити, преврнути, претурити. — Бијесно навали вичући ... поваливши соби цвјетне лонце. Бег. Ондје замазан пар чизама, тамо поваљена ... боца. Цар Е.