пова́љати
поваљати
Лема
поваљати
Извор
том 4, стр. 497, редослед 8
- 1.а.
исп. повалити (1) оборити, срушити све редом
— Стаде пријетити да ће објесити главаре и поваљати им куће.
То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљана стабла и покрхано грање.
- 1.б.
учинити да што полегне (о трави, житу).
— Замишљао сам ... да ће ме Ћорко], чим види поваљан овас ... натјерати да заједно с козама скачем низ Оброн.
- 1.в.
пожети.
— Прве недјеље поваља жито и изручи гомилу на гумно.
Паде му на ум презрела шшеница и тешко поваљано снопље.
- 2.
побити редом све или многе.
— Не даду се браћа Црногорци, око цркве поваљаше Турке.
Из шуме је дочекала партизане киша куршума и поваљала их као снопове.
М.
- 3.
ваљајући спустити што доле по нагнутој површини, скотрљати једно по једно.
— Ту на раскршћима ... сеоским путевима и свуда виђа се поваљано големо камење с којим се цетински момци умећу.
- 4.а.
изравнати, поравнати ваљком.
— Поваљани туцаник посипа се мешавином ... иловаче и шљаке.
Потом је подрљао и поваљао земљиште и машпински засејао репV. Пол. 1958.
- 4.б.
учинити глатким вукући по чему врућом глачалицом, пеглом, утијом:
рубље. 5. ваљати неко време: ~ буре, бачву.
Фразе
~ од смеха много и јако се смејати
Пододреднице
1. срушити се један по један, пасти на земљу од слабости. — Жалосно је било погледати по великој соби: само се поваљало ко̑ снопље болесници од колере]. Вес. И каква гнусоба ... тражити заборав у пијанкама ... док се сви мртви пијани не поваљају по поду! Скерл. 2. испружити се ради лежања. — А, ту ли сте, тичице! Види, види, колико је само разбојника! оваљали се, лешкаре. Ћоп. 3. а. поиграти се ваљајући се по земљи. — Ту се мало прије дјеца поваљаше и оставише топле траrове. Михољ. б. ваљајући се, помакнути се с места. — Свако је ca своrа р̏мјеста устао или се поваљао. Ђур. 4. скотрљати се ваљајући се низ стрмину. — Турци зачуђени поваљаше се, убијени и неубијени, гомилама низа стрмину бјежећи Миљ. 5. Vз. повр. срушити један другога у борби. — И ухватих се са њим у коштац, са тупим треском се поваљасмо на патос. Мил. В
Изворни текст (OCR)
пова́љати, по̀ва̄ља̄м сврш. 1. исп. повалити (1) а. оборити, срушити све редом. — Стаде пријетити да ће објесити главаре и поваљати им куће. Љуб. То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљана стабла и покрхано грање. Нуш. б. учинити да што полегне (о трави, житу). — Замишљао сам ... да ће ме Ћорко], чим види поваљан овас ... натјерати да заједно с козама скачем низ Оброн. Лал. в. пожети. — Прве недјеље поваља жито и изручи гомилу на гумно. Лоп. Паде му на ум презрела шшеница и тешко поваљано снопље. Ћоп. 2. побити редом све или многе. — Не даду се браћа Црногорци, око цркве поваљаше Турке. НП Вук. Из шуме је дочекала партизане киша куршума и поваљала их као снопове. Пер. М. 3. ваљајући спустити што доле по нагнутој површини, скотрљати једно по једно. — Ту на раскршћима ... сеоским путевима и свуда виђа се поваљано големо камење с којим се цетински момци умећу. Шимун. 4. а. изравнати, поравнати ваљком. — Поваљани туцаник посипа се мешавином ... иловаче и шљаке. Јах. Потом је подрљао и поваљао земљиште и машпински засејао репV. Пол. 1958. б. учинити глатким вукући по чему врућом глачалицом, пеглом, утијом: