Одредница

пове́зати

сврштом 4, стр. 499

пове́зати

повезати QA: medium

Лема

повезати

Извор

том 4, стр. 499, редослед 5

  1. 1.

    свезати заједно све редом.

    — Ако буду ајдуци, да их повежемо.
    Глиш.
    Полазио је старац на њиву ријешен да сам самцат све пожање, повеже и садјене.
    Ћоп.
  2. 2.

    везати уз нешто, привезати све једно по једно.

    — Повезасмо коње: ко за шљиву, ко за плот.
    Вес.
  3. 3.а.

    ставити преко главе свезавши рубове.

    — Повезала је мараму што јој је он поклонио.
    Бен.
  4. 3.б.

    метнути завој на рану, завити.

    — Једва сам га нашао на излазу из амбуланте где су му повезали рањаву ногӯ.
    Поп. Ј.
  5. 4.

    везањем покрити, затворити, завезати.

    — Нитко не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже. Н. посл.
    Вук
    Сватко би повезао очи копреном од танке прозирне тканине.
    Креш.
  6. 5.

    укоричити.

    — Ставља у орман непросечене књижевне часописе с тим да их прочита када их повеже.
    Каш.
  7. 6.

    фиг. довести у узајамну везу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Главни наш задатак јесте да што прије повежемо наше одреде и да појачамо п0олитички рад.
    Чол.
    Јан је био немоћан да повеже двије мисли.
    Сим.
  8. 7.

    фиr. довести у зависност, обавезати.

    — Јован ... је ... писаре повезао облигацијама дајући им на зајам мање сумице.
    Срем.

Пододреднице

~ се

1. а. учврстити везом, чврсто се опасати, стегнути се. — Напољу је стресла зима, па се чвршће повезала прегачом. Бен. б. покрити своју главу марамом. — Очеuља се и по старински повеже мрком шамијом. Лаз. Л. 2. фиг. ступити с ким у везу, у узајамне односе. — Патријар2а се повезао женидбом у родбину с угарским краљем. Нех. Да одржиш корак, мораш у ред. Мораш да се повежеш. Ћос. Б. 3. уз. повр. — Воћу се сплеле гране и повезало лишће. Вукић

учврстити везом, чврсто се опасати, стегнути се.покрити своју главу марамом.фиг. ступити с ким у везу, у узајамне односе.уз. повр.
Изворни текст (OCR)
пове́зати, по̀ве̄же̄м сврш. 1. свезати заједно све редом. — Ако буду ајдуци, да их повежемо. Глиш. Полазио је старац  на њиву ријешен да сам самцат све пожање, повеже и садјене. Ћоп. 2. везати уз нешто, привезати све једно по једно. — Повезасмо коње: ко за шљиву, ко за плот. Вес. 3. а. ставити преко главе свезавши рубове. — Повезала је мараму што јој је он поклонио. Бен. б. метнути завој на рану, завити. — Једва сам га нашао на излазу из амбуланте где су му повезали рањаву ногӯ. Поп. Ј. 4 везањем покрити, затворити, завезати. — Нитко не може наткати махрама да цијелом свијету уста повеже. Н. посл. Вук. Сватко би повезао очи копреном од танке прозирне тканине. Креш. 5. укоричити. — Ставља у орман непросечене књижевне часописе с тим да их прочита када их повеже. Каш. 6. фиг. довести у узајамну везу. — Главни наш задатак јесте да што прије повежемо наше одреде и да појачамо п0олитички рад. Чол. Јан је био немоћан да повеже двије мисли. Сим. 7. фиr. довести у зависност, обавезати. — Јован ... је ... писаре повезао облигацијама дајући им на зајам мање сумице. Срем.