Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀венуо

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 500

по̀венуо

повенуо QA: medium

Стална адреса

Лема

повенуо

Извор

том 4, стр. 500, редослед 2

  1. 1.

    -уло и по̀вео, -ела, -ело) сврш. 1. престати цвасти и зеленети се, увенути.

    — Молила за ружу ... блиједу, повелу ... у које ће се латице убрзо расути.
    Кос.
    Уђо2 међУ́ бедеме гдје је некошена трава повенула
    Лал.
  2. 2.а.

    фиг. изгубити свежину, боју.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Његове усне ... повенуше и уши се утањише.
    Леск. Ј.
  3. 2.б.

    ишчилети, нестати, пропасти.

    — Твоја је младост уз њега венула и повенула би сасвим.
    Ивак.
Изворни текст (OCR)
по̀венуо, -ула, -уло и по̀вео, -ела, -ело) сврш. 1. престати цвасти и зеленети се, увенути. — Молила за ружу ... блиједу, повелу ... у које ће се латице убрзо расути. Кос. Уђо2 међУ́ бедеме гдје је некошена трава повенула Лал. 2. фиг. а. изгубити свежину, боју. — —Његове усне ... повенуше и уши се утањише. Леск. Ј. б. ишчилети, нестати, пропасти. — Твоја је младост уз њега венула и повенула би сасвим. Ивак.