Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀вео

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 500

по̀вео

повео

Лема

повео

Извор

том 4, стр. 500, редослед 4

  1. 1.

    прид. од повенути

    прид. — придев
  2. 2.а.

    који је без боје, свежине.

    — Нашао сам на столу букет љубица, мало повелих И блиједих.
    Андр. И.
  3. 2.б.

    сув, осушен.

    — Пут је био] ... посут сунцем и повелим лишћем. СИт.
Изворни текст (OCR)
по̀вео, -ела, -ело 1. р. прид. од повенути. 2. а. који је без боје, свежине. — Нашао сам на столу букет љубица, мало повелих И блиједих. Андр. И. б. сув, осушен. — Пут је био] ... посут сунцем и повелим лишћем. СИт.