поверѐнӣк
повереник
Лема
повереник
Извор
том 4, стр. 500, редослед 7
- 1.
ијек. повјерѐнӣк, м 1. онај коме се што поверава, особа поверења.
— Није могао проћи ни један дан, а да се њих двоје не виде. Ја сам им, у први мах, била повереник, а после и повереник и стражар да их однекуд не опази чича Стојиљко.
- 2.а.
пуномоћник, опуномоћеник.
— Његов повереник на берзи побегао је у Америку поневши милион круна.
- 2.б.
службена особа са посебним и важним пуномоћима државне власти.
— Покојни Јанко Јурковић, кад је као повјереник на испиту зрелости вагао моје редове, јамачно није мислио да ћу икада бити члан његова цеха.
Држава је подијељена на окружја којима су на челу били краљевски повјереници. ОП
- 1.
Не, другарице, ништа не могу да вам кажем о стању у београдским кафанама док не дође друг повереник. Пол. 1950.
Изворни текст (OCR)
поверѐнӣк, -и́ка, ијек. повјерѐнӣк, м 1. онај коме се што поверава, особа поверења. — Није могао проћи ни један дан, а да се њих двоје не виде. Ја сам им, у први мах, била повереник, а после и повереник и стражар да их однекуд не опази чича Стојиљко. Ком. 2. а. пуномоћник, опуномоћеник. — Његов повереник на берзи побегао је у Америку поневши милион круна. Поп. Ј. б. службена особа са посебним и важним пуномоћима државне власти. — Покојни Јанко Јурковић, кад је као повјереник на испиту зрелости вагао моје редове, јамачно није мислио да ћу икада бити члан његова цеха. Коз. Ј. Држава је подијељена на окружја којима су на челу били краљевски повјереници. ОП 1. Не, другарице, ништа не могу да вам кажем о стању у београдским кафанама док не дође друг повереник. Пол. 1950.