Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

повѐритељ

мтом 4, стр. 500

повѐритељ

поверитељ, повјеритељ

Лема

поверитељ

Варијанте

повјеритељ, повјѐритељ

Извор

том 4, стр. 500, редослед 20

  1. 1.

    онај који издаје налоге.

    — Давалац налога зове се повјеритељ, а прималац налога је повјереник.
    Рј. А.
    Баш и оне установе које нису противне хатишерифу треба да их уреди Кнез »као врховни поверитељ«.
    Гавр.
  2. 2.

    поверилац.

    — Затрх себе и оштетих толике своје повјеритеље.
    Рј. А.
Изворни текст (OCR)
повѐритељ, ијек. повјѐритељ, м 1. онај који издаје налоге. — Давалац налога зове се повјеритељ, а прималац налога је повјереник. Рј. А. Баш и оне установе које нису противне хатишерифу треба да их уреди Кнез »као врховни поверитељ«. Гавр. 2. поверилац. —— Затрх себе и оштетих толике своје повјеритеље. Рј. А.