Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀веровати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 501

по̀веровати

поверовати

Стална адреса

Лема

поверовати

Извор

том 4, стр. 501, редослед 5

  1. 1.а.

    ијек. по̀вјеровати, сврш. а. поклонити веру, поверење коме

    ијек. — ијекавски
    — Видевши животворну снагу воде, поверовали су да је она праузрок свега живота.
    Ђур.
    Он је мислио да у те формуле треба повјеровати.
    Крл.
  2. 1.б.

    имати поуздање у што, ослонити се на што, поуздати се у кога.

    — Нисам могао поверовати својим чулима!
    Петр. М.
    Једва би био кадар повјеровати свједочанству својих очију и ушију.
    Креш.
  3. 2.

    (кога, што) поклонити веру, поверење коме.

    — Чоек ми повјерује и рекне да је и њему приспјела млетачка храна.
    Мат.
    Да се намјерим на духовника ... милостива који ће моје муке и невоље повјеровати.
    Љуб.
Изворни текст (OCR)
по̀веровати, -рује̄м, ијек. по̀вјеровати, сврш. 1. а. поклонити веру, поверење коме. — Видевши животворну снагу воде, поверовали су да је она праузрок свега живота. Ђур. Он је мислио да у те формуле треба повјеровати. Крл. б. имати поуздање у што, ослонити се на што, поуздати се у кога. — Нисам могао поверовати својим чулима! Петр. М. Једва би био кадар повјеровати свједочанству својих очију и ушију. Креш. 2. (кога, што) поклонити веру, поверење коме. — Чоек ми повјерује и рекне да је и њему приспјела млетачка храна. Мат. Да се намјерим на духовника ... милостива који ће моје муке и невоље повјеровати. Љуб.