Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀весмо

стом 4, стр. 501

по̀весмо

повесмо, повјесмо

Стална адреса

Лема

повесмо

Варијанте

повјесмо, по̀вјесмо

Извор

том 4, стр. 501, редослед 10

  1. 1.

    свежањ вуне, кудеље или лана што се веже око преслице.

    — Писање је као предиво, оно излази из мозrа као конац из повесма.
    Нен. Љ.
    Магија ноћи продужује се и тка ново повјесмо.
    Козарч.
  2. 2.

    вуна, кудеља, лан уопште.

    — Привеже око главе неку браду од оног повјесма из фотеље.
    Бег.
  3. 3.

    оно што је својим обликом налик на повесмо.

    — По небу јуре црни и густи облаци отежући се у дуга и широка повесма.
    Ранк.
    Илија Корен заплете се у мекано повјесмо мисли.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
по̀весмо, ијек. по̀вјесмо, с 1. свежањ вуне, кудеље или лана што се веже око преслице. — Писање је као предиво, оно излази из мозrа као конац из повесма. Нен. Љ. Магија ноћи продужује се и тка ново повјесмо. Козарч. 2. вуна, кудеља, лан уопште. — Привеже око главе неку браду од оног повјесма из фотеље. Бег. 3. оно што је својим обликом налик на повесмо. — По небу јуре црни и густи облаци отежући се у дуга и широка повесма. Ранк. фиг. Илија Корен заплете се у мекано повјесмо мисли. Цес. А.