повѐсти
повести QA: medium
Лема
повести
Варијанте
по̀вести
Извор
том 4, стр. 502, редослед 7
- 2.
повѐде̄м (аор повѐдох 2. и
- 3.
по̏веде) сврш.
- 1.а.
поћи с ким заједно дајући му правац кретања, помоћи при ходању.
— Поведавши дјевојчицу за руку, кнез Крсто стао је с оцем чело катафалка.
- 1.б.
узети кога са собом.
— Било му је пријатније него да су га изненада повели у циркус.
- 2.а.
поћи на челу као вођа, управљајући правац и кретање других.
— Хајка је већ беснела против оних који би једини могли повести народ У борбу. Поп. Ј. фиr. Они из града ... што их навика поведе.
- 2.б.
управити, упутити у одређеном правцу рад, деловање, активност кога или чега.
— У војном погледу оружани се устанак морао повести према објективним и специфичним условима.
- 3.
повући по каквој површини.
— Као да прелистава и чита књигу, поведе по умусаном столу затубасти прст.
- 4.
подстаћи на што, бити повод чему.
— Живот и крај хабсбуршке династије ... повели су је да напише књигу.
- 5.
у вези с неким именицама значи почети вршити или остваривати оно што именица обележава: ~ акцију, истрагу, плес, коло, песмУ, преговоре, рат, разговор, реч, спор, тужбу и сл.
- 6.
(у игри) постићи предност, првенство у такмичењу.
— Чим би једна момчад повела, одмах би услиједио изједначујући згодитак.
Фразе
~ девојку одвести је за жену, оженити се њом; ~ рачуна о чемУ в. уз водити (изр.); ~ очима, ~ очи за чим погледати; ~ лопту спорт,. поћи терајући лопту напред, управљати лоптом.
Пододреднице
1. поћи за ким или чим следећи га, угледати се на кога. — За градовима се доста касно повела и држава. Рад. Стј. И како је могла да се поведе за овом неурачунљивом интриганткињом Јованком. Андр. И. 2. изгубити равнотежу, посрнути, заљуљати се, затетурати се. — Он еушичавац се пресамити и ухвати чврсто за клупу, па се опет дигне и поведе низ вагон. Цес. А. Кола само тешко и кратко шкринуше и поведоше се мало у страну. Ћоп
Изворни текст (OCR)
повѐсти? и по̀вести1, повѐде̄м (аор. повѐдох, 2. и 3. л. по̏веде) сврш. 1. а. поћи с ким заједно дајући му правац кретања, помоћи при ходању. — Поведавши дјевојчицу за руку, кнез Крсто стао је с оцем чело катафалка. Нех. б. узети кога са собом. — Било му је пријатније него да су га изненада повели у циркус. Макс. 2. а. поћи на челу као вођа, управљајући правац и кретање других. — Хајка је већ беснела против оних који би једини могли повести народ У борбу. Поп. Ј. фиr. Они из града ... што их навика поведе. Наз. б. управити, упутити у одређеном правцу рад, деловање, активност кога или чега. — У војном погледу оружани се устанак морао повести према објективним и специфичним условима. Ч-М. 3. повући по каквој површини. — Као да прелистава и чита књигу, поведе по умусаном столу затубасти прст. Каш. 4. подстаћи на што, бити повод чему. — Живот и крај хабсбуршке династије ... повели су је да напише књигу. СКГ 1937. 5. у вези с неким именицама значи почети вршити или остваривати оно што именица обележава: ~ акцију, истрагу, плес, коло, песмУ, преговоре, рат, разговор, реч, спор, тужбу и сл. 6. (у игри) постићи предност, првенство у такмичењу. — Чим би једна момчад повела, одмах би услиједио изједначујући згодитак. Вј. 1957.