повѐсти
повести QA: medium
Лема
повести
Извор
том 4, стр. 502, редослед 8
- 2.
и по̀вести,2 повѐзе̄м (аор. повѐзох
- 2.
и
- 3.
по̏везе) сврш.
- 1.
одлазећи узети кога или што са собом у какво превозно средство.
— Дедер амо своја колица, повезидер мене низ то наше старо брдо.
Успут дарне госпа Нола својом ... ципелетином кочијашева леђа да стане, да некога приме и повезу.
- 2.
~ руком (преко чега) мичући испруженом руком показати што.
— Ово су дакле, повезем руком преко комада гробља, ваљада све твоји?
Пододреднице
1. повр. — Седох у чамац и повезо2 се Забрежју. Шапч. шаљ. Посклизнуо Се ... И повезао С6 мало По носV. Јонке. 2. кренути, поћи, упутити се. — фиr. Чугаљ је упао у један клизав, несигуран и немиран свијет у коме је пара била све и свја, и ту се повезао по једном путу на коме је постепено губио и последње људске обзире. Ћоп. 3. одјекнути. — А кад се зраком повезао ситан цинкај звона ... спустио се Ђука на траву. Коз. И.ра
Изворни текст (OCR)
повѐсти2 и по̀вести,2 повѐзе̄м (аор. повѐзох, 2. и 3. л. по̏везе) сврш. 1. одлазећи узети кога или што са собом у какво превозно средство. — Дедер амо своја колица, повезидер мене низ то наше старо брдо. Ков. А. Успут дарне госпа Нола својом ... ципелетином кочијашева леђа да стане, да некога приме и повезу. Сек. 2. ~ руком (преко чега) мичући испруженом руком показати што. — Ово су дакле, повезем руком преко комада гробља, ваљада све твоји? Јурк.