Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀вешати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 503

по̀вешати

повешати

Стална адреса

Лема

повешати

Извор

том 4, стр. 503, редослед 22

  1. 1.

    ијек. по̀вјешати, сврш 1. обесити све редом, на више места.

    ијек. — ијекавски
    — Станка, у шали и смејУ, испра рубине па их повеша по грању.
    Ранк.
    На огради повјешани вијенци сушених крушака.
    Шов.
  2. 2.

    извршити над свима смртну казну вешањем.

    — Они други изгину или их Немци повешају о храстове гране.
    Нен. Љ.
Изворни текст (OCR)
по̀вешати, -а̄м, ијек. по̀вјешати, сврш. 1. обесити све редом, на више места. — Станка, у шали и смејУ, испра рубине па их повеша по грању. Ранк. На огради повјешани вијенци сушених крушака. Шов. 2. извршити над свима смртну казну вешањем. — Они други изгину или их Немци повешају о храстове гране. Нен. Љ.