Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀вељен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 499

по̀вељен

повељен

Лема

повељен

Извор

том 4, стр. 499, редослед 14

  1. —

    који има повељу, повлашћен, привилегован.

    archaic
    — Краљ је морао попустити и ... допустити слободу вјероисповиједања ... слободним градовима и повељеним трговиштима.
    Водн.
Изворни текст (OCR)
по̀вељен, -а, -о заст. који има повељу, повлашћен, привилегован. — Краљ је морао попустити и ... допустити слободу вјероисповиједања ... слободним градовима и повељеним трговиштима. Водн.