Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀вӣнӯт

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 505

по̀вӣнӯт

повинут

Лема

повинут

Извор

том 4, стр. 505, редослед 2

  1. —

    који је мало повијен, савијен према доле.

    — Велик повинут нос повиновати се.
    — Али с уздахом се повинуо вољи своје јаче половице.
    Поп. Ј.
    само што се с брадом пољубио није.
    Јурк.
    пови́нути се, по̀вӣне̄м се сврш. цсл
Изворни текст (OCR)
по̀вӣнӯт, -а, -о који је мало повијен, савијен према доле. — Велик повинут нос само што се с брадом пољубио није. Јурк. пови́нути се, по̀вӣне̄м се сврш. цсл повиновати се. — Али с уздахом се повинуо вољи своје јаче половице. Поп. Ј.