по̀вија
повија
Лема
повија
Извор
том 4, стр. 504, редослед 1
- 1.
мн. место повише носа где се састају обрве.
— Стипе набере повије у великој важности.
Само се чудно загледа у заборављену бору над повијама имењака.
- 2.
наслон, ослонац на столици. —Ухвати се за повију од наслоњача. Матош. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице.
mathematics - 3.
оно чиме је оплетено прошће у плоту и чини да плот чврсто стоји.
— Неспособан за страх и обазривост, он закорачи на плот
— пуче повија.
- 4.
развође у долини или у планинском улегнућу.
geography— Ретке су и необичне појаве кад се нађу развођa V долинама, на преседлинама или у котлинама. Таква развођа зовемо повијама.
Изворни текст (OCR)
по̀вија ж 1. мн. место повише носа где се састају обрве. — Стипе набере повије у великој важности. Кал. Само се чудно загледа у заборављену бору над повијама имењака. Дав. 2. наслон, ослонац на столици. —Ухвати се за повију од наслоњача. Матош. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице. Мат. 3. оно чиме је оплетено прошће у плоту и чини да плот чврсто стоји. — Неспособан за страх и обазривост, он закорачи на плот — пуче повија. Ћос. Д. 4. геогр. развође у долини или у планинском улегнућу. — Ретке су и необичне појаве кад се нађу развођa V долинама, на преседлинама или у котлинама. Таква развођа зовемо повијама. Дед. Ј.