Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пови́јати

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 504

пови́јати

повијати

Стална адреса

Лема

повијати

Извор

том 4, стр. 504, редослед 5

  1. 1.

    несврш. и уч. према повити.

    несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. 2.

    сврш. почети вијати, потерати, погнати.

    — Једно ... дериште узело гранчицу, па једнако њоме бику под нос. Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава.
    Сек.
    И сам је коње повијао канџијом.
    Донч.

Фразе

~ се према ветру удешавати свој рад и своје поступке према приликама, бити превртљивац.

Пододреднице

~ се

1. несврш. и уч. према повити се. 2. а. дизати се извијајући се у колутима. — А дружина дере земљу. Прашина се повија, звека мотика заглушује. Ћип. Гледа ... гдје се тежак и густ дим повија. Цар Е. б. летети, узлетати кружећи. — Безбројни дивљи голубови повијали су се изнад водопада. Ћор

несврш. и уч. према повити се.дизати се извијајући се у колутима.летети, узлетати кружећи.
Изворни текст (OCR)
пови́јати, по̀вӣја̄м 1. несврш. и уч. према повити. 2. сврш. почети вијати, потерати, погнати. — Једно ... дериште узело гранчицу, па једнако њоме бику под нос. Ја опомени, па попрети и повијај, али бадава. Сек. И сам је коње повијао канџијом. Донч.