по̏влака
повлака
Лема
повлака
Извор
том 4, стр. 506, редослед 25
- 1.а.
густ и мастан слој на површини млека, павлака; исп. кајмаћ, скоруп.
— После тога почеше га хранити колачима, двопеком, повлаком.
Жена Синанова принесе малу трпезу са повлаком и хљебом.
- 1.б.
белкаста гнојава превлака на површини крајника као знак болесног стања или запаљења.
— Крајници поцрвене и натек, а на њима се јаве сивобеле тачкице ... које се убрзо слију у читаву повлаку.
- 2.
в. навлака (1).
— V очева лула и кожна повлака пуШКе ...
Дјевојке се сакупе око ковчега, а она им додаје поњаве и повлаке.
- 3.а.
копрена, вео, превес.
— Трепеће модри фини дим попут прозирне индијске копрене или као повлаке анђела на староталијанским сликама.
- 3.б.
део свечане женске хаљине која се вуче као реп, скут.
— Средњи сталеж грађанских дјевојака остао је ... код некако тијесниХ хаљина, којима никаква поњлака не би пристајала.
Син је гледао како се у златној повлаци суНчанијеХ зрака врте осе и играју жути лептири.
- 4.
уски комад земље.
— Изнад моста ... има уска повлака добре, родне земље.
- 5.а.
црта, линија.
— Е, хајд сад збор'те, слова rарава ... шта значе ваше црне повлаке?
- 5.б.
грам. кратка црта у тексту као правописни знак.
- 6.
фиr. погрд. жена која се са сваким повлачи.
— Опрана ил неопрана, богица или краљица, поштена или повлака ... моја снаша бити неће.
Фразе
пала му је ~ на очи смркло му се пред очима.
Изворни текст (OCR)
по̏влака ж 1. а. густ и мастан слој на површини млека, павлака; исп. кајмаћ, скоруп. — После тога почеше га хранити колачима, двопеком, повлаком. Глиш. Жена Синанова принесе малу трпезу са повлаком и хљебом. Ств. 1948. б. белкаста гнојава превлака на површини крајника као знак болесног стања или запаљења. — Крајници поцрвене и натек, а на њима се јаве сивобеле тачкице ... које се убрзо слију у читаву повлаку. Батут. 2. в. навлака (1). — V очева лула и кожна повлака пуШКе ... Сим. Дјевојке се сакупе око ковчега, а она им додаје поњаве и повлаке. Бег. 3. а. копрена, вео, превес. — Трепеће модри фини дим попут прозирне индијске копрене или као повлаке анђела на староталијанским сликама. Ђал. б. део свечане женске хаљине која се вуче као реп, скут. — Средњи сталеж грађанских дјевојака остао је ... код некако тијесниХ хаљина, којима никаква поњлака не би пристајала. Шкреб. фиг. Син је гледао како се у златној повлаци суНчанијеХ зрака врте осе и играју жути лептири. Војн. 4. уски комад земље. — Изнад моста ... има уска повлака добре, родне земље. Андр. И. 5. а. црта, линија. — Е, хајд сад збор'те, слова rарава ... шта значе ваше црне повлаке? Јакш. Ђ. б. грам. кратка црта у тексту као правописни знак. 6. фиr. погрд. жена која се са сваким повлачи. — Опрана ил неопрана, богица или краљица, поштена или повлака ... моја снаша бити неће. Шен.