Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀воднӣк

мтом 4, стр. 509

по̀воднӣк

поводник QA: medium

Лема

поводник

Извор

том 4, стр. 509, редослед 3

  1. 1.а.

    коњ који се води у поводу.

    — Гомила је почела певати ... Поплашише коње поводнике.
    Кнеж. Л.
  2. 1.б.

    коњ који неупрегнут иде за колима да би се упрегнуо кад се замори коњ који вуче кола; исп. трећак, логов.

    исп. — испореди
    — А узде, кад се поводник трећи коњ сруши у прашину, њима се сплету.
    М-И
  3. 2.

    онај који води, предводи.

    — Тамо горе под Мислођином монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику.
    Ком.
    Сем Аћима нико ми не заповеда, његова воља мој је поводник.
    Ћос. Д.
  4. 3.

    уже или каиш (ланац), причвршћен на оглав за вођење животиња; исп. повод2.

    исп. — испореди
    — Неки старац ... држао је поводник мршаве кравице.
    Ћос. Д.
    Средоје ... ухватио за поводник до самих волујских губица.
    Рад. Д.
  5. 4.

    в. водомар. Финк.

    zoology
    зоол. — зоологија
Изворни текст (OCR)
по̀воднӣк м 1. а. коњ који се води у поводу. — Гомила је почела певати ... Поплашише коње поводнике. Кнеж. Л. б. коњ који неупрегнут иде за колима да би се упрегнуо кад се замори коњ који вуче кола; исп. трећак, логов. — А узде, кад се поводник трећи коњ сруши у прашину, њима се сплету. М-И. 2. онај који води, предводи. — Тамо горе под Мислођином монотоно је откуцавало звоно на овну поводнику. Ком. фиг. Сем Аћима нико ми не заповеда, његова воља мој је поводник. Ћос. Д. 3. уже или каиш (ланац), причвршћен на оглав за вођење животиња; исп. повод2. — Неки старац ... држао је поводник мршаве кравице. Ћос. Д. Средоје ... ухватио за поводник до самих волујских губица. Рад. Д. 4. зоол. в. водомар. Финк.