пово̀дљив
поводљив
Лема
поводљив
Извор
том 4, стр. 508, редослед 19
- 1.
који се лако поводи за другима, који лако подлеже утицају.
— Станка се није опирала. Била је мека, поводљива.
Говорио је о лову ... и о неком неувјежбаном, али поводљивом коњу.
- 2.
сусретљив, пријазан.
— Говори живо ... Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран.
- 3.
заводљив.
— Стане се проносити глас да тамо муШтерије ... навлаче још и лијепе поводљиве очи врагољасте бријачевице Кларе.
Изворни текст (OCR)
пово̀дљив, -а, -о 1. који се лако поводи за другима, који лако подлеже утицају. — Станка се није опирала. Била је мека, поводљива. Ћос. Б. Говорио је о лову ... и о неком неувјежбаном, али поводљивом коњу. Торб. 2. сусретљив, пријазан. — Говори живо ... Маша се чуди што је данас поводљив и разговоран. Ћип. 3. заводљив. — Стане се проносити глас да тамо муШтерије ... навлаче још и лијепе поводљиве очи врагољасте бријачевице Кларе. Драж.