Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̀во̄рка

жтом 4, стр. 510

по̀во̄рка

поворка

Лема

поворка

Извор

том 4, стр. 510, редослед 13

  1. 1.

    (дат. -ци) низ живих бића која се крећу једно за другим.

    дат. — датив
    — Погледа Тарас у небо, а већ се по небу отегла поворка гавранова.
    Глиш.
    А имати Виска на челу покладне поворке, значи имати и цијели град за собом.
    Мар.
  2. 2.

    мноштво чега што се налази као у неком реду или се измењује једно за другим.

    — Од Комова спушта се к северу читава поворка висова и коса, над којима се горостасно диже Дурмитор.
    Панч.
    У дугој поворци година заборави и то.
    Ђал.
Изворни текст (OCR)
по̀во̄рка ж (дат. -ци) 1. низ живих бића која се крећу једно за другим. — Погледа Тарас у небо, а већ се по небу отегла поворка гавранова. Глиш. А имати Виска на челу покладне поворке, значи имати и цијели град за собом. Мар. 2. мноштво чега што се налази као у неком реду или се измењује једно за другим. — Од Комова спушта се к северу читава поворка висова и коса, над којима се горостасно диже Дурмитор. Панч. фиг. У дугој поворци година заборави и то. Ђал.