Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

по̏во̄љан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 510

по̏во̄љан

повољан

Лема

повољан

Извор

том 4, стр. 510, редослед 4

  1. 1.

    који је по вољи, који одговара жељи, очекивању, подесан, пожељан.

    — За оца је знала да би му Милко посве повољан зет био.
    Кос.
    Из свих крајева Македоније стизали су извјештаји о све повољнијем расположењу македонских маса.
    Дед. В.
  2. 2.

    који је добре воље.

    — Око стола венац добре браће ... Дружиница вољна И повољна. д.
Изворни текст (OCR)
по̏во̄љан, -љна, -љно 1. који је по вољи, који одговара жељи, очекивању, подесан, пожељан. — За оца је знала да би му Милко посве повољан зет био. Кос. Из свих крајева Македоније стизали су извјештаји о све повољнијем расположењу македонских маса. Дед. В. 2. који је добре воље. — Око стола венац добре браће ... Дружиница вољна И повољна. д.