повра́тити
повратити QA: medium
Лема
повратити
Извор
том 4, стр. 511, редослед 12
- 1.
дати натраг оно што је неко био примио, дао или узео.
— елена, као поштена жена, поврати му сва његова писма ... а и он њој. Срем .
- 2.
избацити кроз уста примљену храну, избљувати.
— Колико само они глупости измељУ, просто човјек да поврати.
- 3.а.
наново или опет стећи, добити, успоставити оно што је било уништено, изгубљено, одузето, обновити.
— Хусари беже ... њихови официри хтели би да поврате ред, али су им напори узалудни.
- 3.б.
опет стећи, задобити, освојити.
— Тада брже-боље сједе, поврати уобичајени доброћудни изглед.
Наши поврате готово целу ближу вертикалну пречагу ... масива.
- 3.в.
помоћи, олакшати коме враћање у пређашње нормално стање.
— Све је убрзо услободило Терезу и повратило је к њеној властитој нарави.
Она клецну ... хтеде пасти, али његов оштар поглед и суров израз лица повратише јој снагу.
- 4.а.
довести натраг, вратити.
— Ал ако МИ ТИ ПОМОГН8ШI ... МИ ћемо Га за ДеС8т дана повратити кући са робије].
Римској столици пође за руком да поврати Хрвате ... у крило своје цркве.
- 4.б.
погнати натраг, догнати.
— Онда чобан отрчи те цоврати овце.
- 5.
завратити, посувратити, изврнути.
— Кад је млад био ... носио је он... и дубоке чакшире са повраћеним дозлуцима.
- 6.
узвратити.
— Кротко божју помоћ нахвалио, отпомоћ му повратио Мирко.
- 7.
сузбити, узбити.
— Силни Турци ... су четири стране ударише, Црногорце натраг повратише.
Фразе
~ дах, пару доћи к себи; ~ у живот а) довести к свести; б) излечити.
~ у живот оживети; споменуло се и не повратило се било па, на срећу, прошло (о чему неугодном).
Пододреднице
1. доћи натраг, на место одакле се пошло. — Приђе прозору, гледа на све стране по улици, па се опет поврати и седне за сто. Дом. Станко се поврати једнако замишљен к другу. Шимун. 2. поново се појавитши, обновити се. — Добровољци с почеше купити, сабље звечати по калдрми, коњи разигравати — поврати се старо време. Лаз. Л. У даљини се чује снажан, потмуо тутањ ... сад се изгуби ... па се опет поврати. Коч. 3. доћи у пређашње, раније нормално стање. — Сутрадан рано изашао сам да видим варошицу. Она се већ повратила од страха: радње су отворене. Чол. Кад се сви подмире кавом и поврате од дугог пјешачења, Хасан се прихваћа другог посла. Куш. 4. примити се, прихватити се нечега што је било прекинуто. — Повратив се тако оцет лекарству, Голдсмит сад смисли да потражи место. Нед
Изворни текст (OCR)
цовра́тити, по̀вра̄тӣм сврш. 1. дати натраг оно што је неко био примио, дао или узео. — елена, као поштена жена, поврати му сва његова писма ... а и он њој. Срем . 2. избацити кроз уста примљену храну, избљувати. — Колико само они глупости измељУ, просто човјек да поврати. Сим. 3. а. наново или опет стећи, добити, успоставити оно што је било уништено, изгубљено, одузето, обновити. — Хусари беже ... њихови официри хтели би да поврате ред, али су им напори узалудни. Јакш. Ђ. б. опет стећи, задобити, освојити. — Тада брже-боље сједе, поврати уобичајени доброћудни изглед. Креш. Наши поврате готово целу ближу вертикалну пречагу ... масива. Јак, в. помоћи, олакшати коме враћање у пређашње нормално стање. — Све је убрзо услободило Терезу и повратило је к њеној властитој нарави. Коз. И. Она клецну ... хтеде пасти, али његов оштар поглед и суров израз лица повратише јој снагу. Станк. 4. а. довести натраг, вратити. — Ал ако МИ ТИ ПОМОГН8ШI ... МИ ћемо Га за ДеС8т дана повратити кући са робије]. Јакш. Ђ Римској столици пође за руком да поврати Хрвате ... у крило своје цркве. Водн. б. погнати натраг, догнати. — Онда чобан отрчи те цоврати овце. Вук. 5. завратити, посувратити, изврнути. — Кад је млад био ... носио је он... и дубоке чакшире са повраћеним дозлуцима. Вас. 6. узвратити. — Кротко божју помоћ нахвалио, отпомоћ му повратио Мирко. Март. 7. сузбити, узбити. — Силни Турци ... су четири стране ударише, Црногорце натраг повратише. НП Вук.